Kontekst je kralj

Pre otprilike godinu i po dana, Anthropic je najavio Claude Code. Verovatno sam bio jedan od prvih ljudi u Srbiji koji je dobio pristup. Pratio sam pažljivo njihov mailing listu i Twitter, pa kad je izašao, bio sam spreman.

U to vreme, moj sistem za beleške je bio haos. Beleške su mi bile razbacane po Notion-u i Obsidian-u. Obsidian vault je bio veći problem. Zapisivao sam stvari, ali nikad nisam pratio neku konzistentnu strukturu ni dobre prakse za organizaciju. Kad bi došlo vreme da te beleške stvarno pregledam, pogledao bih taj nered i jednostavno odustao. Bez strukture, sve je delovalo kao više truda nego što vredi.

Claude Code i markdown

Probao sam da koristim Claude Code baš za to: da restrukturiram svoje Obsidian beleške. Čak i u toj ranoj fazi, bio je iznenađujuće dobar u radu sa markdown-om. Mogao je da uzme neorganizovan skup beleški, skapira šta je bitno i sve prepakuje u nešto čemu bih se stvarno vraćao.

Nastavio sam dalje. Počeo sam da mu dajem beleške koje najčešće koristim, da ih sredi i doda pravu strukturu. Vault je od nečega što sam izbegavao postao nešto što stvarno koristim.

Prava poenta

Modeli su od tada postali značajno bolji. Ali najkorisnija stvar koju sam izvukao iz tog iskustva je shvatanje koliko je input bitan.

Što više konteksta daš o tome na čemu radiš, šta te zanima i sa čim ti treba pomoć, to je output bolji. Razlika je veća nego što bi očekivao.

Ovo važi bez obzira koji alat koristiš. Claude Code, OpenCode, Codex, Gemini CLI, šta god sledeće izađe. Kontekst koji daješ, tvoja projektna dokumentacija, beleške o arhitekturi, tvoj AGENTS.md, to je input sa najvećim leverage-om koji kontrolišeš.

Bolji prompt-ovi pomažu. Bolji kontekst potpuno menja kvalitet rada.